U Mačevalačkom Sistemu Damnjanović postoje dva osnovna kriterijuma za podelu tehnike.
Jedan je prema vrsti tehnike.
Drugi je prema inicijativi izvođenja.
Prema vrsti, tehnika se deli na: osnovnu tehniku (stavovi, zaseci i ubodi, blokovi), primenjenu tehniku (izvodi se u paru i može biti, prema inicijativi, podeljena na: napadačku, napadačku sa otklonom, odbrambenu i preuzimajuću), forme (tri definisane borbene situacije koje se izvode u paru. Na višem nivou se vežbaju još tri forme koje su izvedene iz osnovne tri – njihova su varijacija. U njima je mač suprotstavljen puški sa bajonetom – no one su namenjene isključivo malom broju učitelja veštine i ne podučavaju se javno), tehniku sečenja (izvodi se pravim oružjem – seku se mete primenom osnovne tehnike), borbe i dodatne tehnike (tehnika nožnih bacanja).
Podela prema inicijativi se odnosi na inicijativu u započinjanju napada. Ovaj kriterijum podele se najjasnije vidi u okviru primenjene tehnike, gde je na osnovu njega tehnika i grupisana: napadačka tehnika, napadačka tehnika sa otklonom (podgrupa napadačke tehnike), odbrambena tehnika i preuzimajuća tehnika. Takođe, u tri forme Mačevalačkog Sistema Damnjanović postoje tri situacije u vezi sa inicijativom: u prvoj formi – napadačka, u drugoj – odbrambena, u trećoj – preuzimajuća.
Metodika Mačevalačkog Sistema Damnjanović podrazumeva postupnost u učenju, kako bi se veština na pravilan način savladala i razumela. Prvo se uči osnovna tehnika. Nakon osnovne tehnike, uči se primenjena tehnika sa partnerom i korišćenjem zaštitne opreme. Posle, otprilike, 6 meseci do godinu dana redovnog treninga, počinje se sa učenjem formi. Nakon godinu dana redovne vežbe, počinje se sa vežbanjem tehnike sečenja, sa borbom, kao i sa dodatnom tehnikom. Naravno, ovo je uopšteno didaktičko nacelo – mogući su pojedinačni izuzetci.